U želji da se, na relativno jednostavan način, poboljšaju inženjerska svojstva maltera, kao što su čvrstoća pri savijanju, žilavost, otpornost na zamor, udarna čvrstoća i dr., nastala je ideja da se vlakna, neorganskog ili organskog porekla, „umešaju“ u svežu matricu betona ili maltera. Duži vek trajanja i mnogo kvalitetnija ugradnja, delotvorna kontrola pukotina, otpornost na udarna opterećenja, sprečavanje loma na mestima gde su dilatacije, uz istovremeno smanjenje zapreminskih deformacija skupljanja, prednosti su mikroarmiranja.

Namena vlakana, kao dodatka osnovnom  materijalu je da poboljšaju svojstva složenog materijala, što može da bude od izuzetnog značaja za njegovu praktičnu primenu. U svežu betonsku masu ugrađuju se vlakna čiji se tip i količina određuju proračunom. Vlakna svojom distribucijom u smesi betona čine mrežu, koja odoleva sili gravitacije i celu smesu dovodi do ravnomernog sleganja. Postojanjem armature u kompletnom preseku betonske ploče izbegnut je rizik postavljanja armaturne mreže u pogrešnoj zoni i sprečeno širenje potencijalnih pukotina betona u svim smerovima.

 

Svojstva mikroarmiranih betona

Pod pojmom mikro armirani betoni, obično se podrazumevaju kompoziti bazirani na upotrebi  agregata  i veziva (pri čemu se uglavnom radi o cementu), uz dodatak neke vrste mikroarmature – vlakana. Količina vlakana koja se primenjuje kod ovakvih kompozita značajno varira u zavisnosti od vrste vlakana i željenih svojstava maltera i kreće se u rasponu od 0,1% pa sve do 5% u odnosu na ukupnu zapreminu. Na primer, uobičajene količine čeličnih vlakana variraju između 20 i 50 kg po 1m3 svežeg ugrađenog  betona .

Prilikom mešanja mikroarmiranih betona i maltera, potrebno vreme mešanja treba, u najmanju ruku, duplirati u odnosu na uobičajen postupak pravljenja klasičnih kompozita (bez dodatka vlakana). Objašnjenje za ovakvu preporuku leži u činjenici da je, za postizanje maksimalnih efekata mikroarmiranja, nužno obezbediti što je moguće ravnomernije rasprostiranje vlakana u svim pravcima i po celoj zapremini mešavine. Naravno, pri korišćenju većih količina vlakana po jedinici zapremine, podrazumeva se upotreba aditiva tipa superplastifikatora, kao i mehaničkih sredstava za kompaktiranje svežih mešavina pomoću vibracija.

Što se tiče mehaničkih svojstava mikroarmiranih kompozita, povećanje čvrstoće pri pritisku je slabo izraženo, što se objašnjava pre svega relativno niskim procentualnim učešćem vlakana u okviru mešavine. Mikroarmatura uglavnom doprinosi značajnom porastu duktilnosti betona i maltera kao i njihovoj čvrstoći pri savijanju, zatezanju i smicanju, kako prilikom upotrebe čeličnih, tako i kod primene polimernih i drugih tipova vlakana.

Prisustvo vlakana u okviru cementnog kamena smanjuje apsorpciju vode, a samim tim se povećava otpornost na dejstvo mraza, kao i otpornost na penetraciju soli za odmrzavanje, što je od posebnog značaja kod konstrukcija tipa mostova, kolovoznih ploča i aerodromskih pista. Takođe, dodatak mikroarmature doprinosi i smanjenju zapreminskih dilatacija skupljanja. Redukcijom zapreminskih deformacija skupljanja, kao i delovanjem u pravcu smanjenja broja prslina i njihovih dimenzija, vlakna dodatno zatvaraju moguće puteve za prodor vode i drugih štetnih materija u unutrašnjost podnih podloga.

Vlakna za mikroarmiranje

Čelična vlakna su proizvedena i dizajnirana tako da ojačavaju beton i stvaraju dugotrajne efekte kod objekata koji isu izloženi velikim opterećenjima. Razlikujemo ih po dimenzijama, ali i oblicima u kojima se proizvode, a ima ih talasastih, ravnih s kukastim zadebljanjima na završecima, ili ravnih vlakana s pljosnatim krajevima. Najčešće se koriste u betonskim podnim pločama (skladišnim prostorima, trgovačkim centrima, industrijskim halama, tunelima, prefabrikovanim betonskim elementima ili betonskim kolovoznim konstrukcijama). Uobičajeno doziranje zavisi od debljine ploče i pretpostavljenog opterećenja ploče, prosečna potrošnja je od 20–30 kg po kubnom metru betona (maltera).

 

dscf0005-1dscf0006