Kapilarna vlaga je glavni krivac za oštećenja fasadnih maltera  naših kuća. Stari zidovi koji su po pravilu bez horizontalne hidro izolacije, ili je imaju , ali je dotrajala i oštećena, kao sundjer upijaju vlagu iz tla. Vlaga se kreće kroz zid sve više i više noseći na svom putu rastopljene soli u malter ili na njegovu površinu. Kad se vlaga prosuši, soli kristaliziraju. Kristalizacioni  naponi koji se tada stvaraju, prave velika oštećenja na malteru.

kapilarna_vlaga_v

 

Vlaga može delovati na objekat na jedan od sledećih načina :

– KIŠA

– POVRŠINSKE VODE

– PODZEMNE VODE

– VLAGA IZ ZEMLJE

– KONDENZ

– HIDROSKOPSKA VLAGA

– VODENA PARA

 

SANACIJA KAPILARNE VLAGE

 

Problem kapilarne vlage je česta pojava kod objekata masivne gradnje, naročito, kod starih objekata, a nažalost i najčešće kod objekata koji su kulturno istorijski spomenici: crkve, stari objekti, objekti pod zaštitom zavoda za zaštitu spomenika….

Nažalost, troše se ogromna sredstva, iz najbolje želje da se saniraju takvi objekti, ali neznanje izvođača i onih koji odlučuju o načinu sanacije, često su veći problem, i sa većim posledicama, od trenutnog stanja objekta.

Najčešće greške koje se rade su: izrada vodonepropusnih premaza preko ugroženih mesta, čime se zatvara zid, a time sprečava njegovo “disanje”. Nivo kapilarne vlage se time podiže na viši nivo, a tako se ugrožavaju i oni delovi objekta koji su,do sanacije, još i bili zdravi.

Možemo zamisliti o kakvoj šteti se radi na crkvama oslikanim pre nekoliko vekova. Kulturno blago biva uništeno, a problem sanacije ostaje nerešen, odnosno zamaskiran za godinu ili dve, kada će se ponovo ispoljiti na višim nivoima.

Nekoliko je načina da se saniraju napadnuti zidovi, ali izbor rešenja mora biti plod sveobuhvatnog sagledavanja problema.

Šta su osnovne smernice za odluku o sanaciji kapilarne vlage?

Najprostije je reći: vlaga iznad kote terena je kapilarna vlaga, a vlaga ispod kote terena je podzemna vlaga.

Ovo načelo je osnova za izbor načina sanacije i tu ne bi trebalo da bude alternative.

Sanacioni radovi koji se obavljaju iznad kote terena su radovi na sanaciji kapilarne vlage, dok su radovi ispod kote terena,radovi na sanaciji pojave podzemnih voda.

Često puta se mogu materijali, koji se koriste za sanaciju kapilarne vlage, koristiti i ispod kote terena, međutim, obrnuto je nedozvoljivo i pogrešno.

 

IZBOR REŠENJA:  

 

  1. PRESECANJE KRETANJA KAPILARNE VLAGE

 

Ovaj način saniranja je najrasprostranjeniji i najshvatljiviji izvođačima radova, jer prostim sagledavanjem  kretanja kapilarne vlage, postavljanjem barijere tom kretanju, radimo, praktično, novu hidroizolaciju, a time štitimo objekat od daljeg priliva vlage. Pripremni radovi bi trebali biti: obijanje starog maltera, čišćenje fuga i momentalni odvoz šuta sa gradilišta.

Ovaj detalj, odvoza šuta sa gradilišta, je neophodan, iz razloga da bi se uklonile soli zarobljene u materijalu. Ostavljanje, solima zasićenog maltera, stvara novu mogućnost vraćanja istih soli u tlo,a time ponovo u zidove objekta.

 

PROBLEM I POSLEDICE KAPILARNE VLAGE NISU ZBOG VODE KOJA SE PENJE KAPILARNO, VEĆ ZBOG RASTOPLJENIH SOLI, KOJE PUTUJU TOM VODOM I NJIHOVE KRISTALIZACIJE NA POVRŠINI ZIDA.

KRISTALIZACIONI NAPONI SU JEDNI OD NAJVEĆIH U PRIRODI.

 

Sam način presecanja zidova je dvojak:

-mehaničkim presecanjem- testerama i umetanjem materijala(plastičnih talpi, bitumenskih traka…)sposobnih da prime opterećenje od zida,a ujedno i vodonepropusnog -da spreči dotok nove vlage.

– bušenjem rupa u odgovarajućem rasteru i nalivanjem, posebnim hemijskim materijalima, koji vezivanjem ugljendioksida, iz vazduha, prelaze u želatinozno stanje, čime se stvara nova hidroizolacija zida-vodonepropusna za kapilarnu vlagu.

 

Šta je bolje?….. ili ,bolje reći: šta je ispravnije?

 

Ni ovde odluka ne može biti univerzalna, već se mora prvenstveno sagledati objekat u celini, naročito njegov konstruktivni sistem, pa neka polazna opredeljenja moraju ići na sledeći način.

ukoliko se radi  objekat izgrađen u skeletnom sistemu i sa šupljom opekom trebalo bi, presecanje, da bude mehaničko-testerama sa umetanjem neke od barijera.

ukoliko se radi objekat masivno zidan na temeljima od opeke ili kamena, bolji način je presecanje bušenjem rupa i nalivanjem specijalnih emulzija.

 

Zašto?

 

Mehaničkim presecanjem zidova narušavamo statiku objekta i dolazi do potpunog poremećaja horizontalnih sila. Ukoliko nema, vertikalnih i horizontalnih, stubova da prime, novonastalo, naponsko stanje, javiće se pukotine po vertikalnim zidovima. Svaka pukotina u bazi zida je višestruko veća u gornjim, njegovim, delovima, pa posledice, naročito na oslikanim zidovima, mogu biti katastrofalne i nenadoknadive.

Osim toga, naglom promenom ambijentalne sredine, iznad nove barijere, dolazi do naglog gubitka vlage u materijalu, čime materijal gubi, ionako, krhku strukturu i dolazi do naglog raspadanja materijala. Opeka se, jednostavno pretvara u prah, čime se javljaju nove pukotine i novi problemi.

Česta argumentacija, izvođača radova, u korist ispravnosti ove odluke, je u  precenjivanju i potenciranju jačine, novoubačenih, talpi odnosno podlivajućih maltera koji se koriste za podlivanje spojeva. Međutim, niko ne sagledava da je, upravo, taj detalj, potpuno nepotrebna stvar, jer ovaj problem se time samo komplikuje stvaranjem, sada nove klizne ravni, ne integrisane sa postojećim materijalom. Ne treba zaboraviti da su ovi objekti opstali, vekovima, u jednoj simbiozi vrlo labilnih materijala i narušiti takvu strukturu, u najosetljivijem delu objekta, ne bi bila mnogo korisna stvar.

Zato je sanaciju kapilarne vlage, kod masivnih zidova, bolje raditi ulivanjem emulzija,

koje geliraju. Time se ne remeti postojeća simbioza materijala, ne remeti se ni statika objekta, a presecanja se rade dosta uspešno.

Naravno izbor materijala, za sanaciju, mora biti od referentnih proizvođača iz te branše.

 

15534