Hidroizolacioni materijali u visoko i niskogradnji

 Zaštita arhitektonskih objekata od štetnih uticaja vode i vlage jedan je od presudnih faktora koji utiču na dugotrajnost građevinskih konstrukcija i samih objekata, ali i na zdravlje ljudi. Međutim, hidroizolacija ima sve širu primenu i kod izgradnje objekata infrastruktrure, i značajnu ulogu u upravljanju vodnim resursima i zaštiti životne sredine od uticaja industrije, saobraćajnica, deponija otpada… Zato je podjednako važna primena hidroizolacije u visoko i niskogradnji.

Po mestu primene u građevinarstvu hidroizolacija se može podeliti:

  • hidroizolacija u niskogradnji – u hidrogradnji, kod izgradnje saobraćajnica, tunela, mostova, deponija, pripreme industrijskih zona…

  • hidroizolacija podzemnih delova objekata visokogradnje (temelja, podruma…)

  • hidroizolacija delova objekata direktno izloženih atmosferskim vodama (fasada, krovova, terasa…)

  • hidroizolacija pojedinih prostorija, delova objekata ili posebnih objekata (kuhinja, kupatila, bazena, itd).

Bez obzira na položaj hidroizolacije u objektu, na vrstu objekta i njegove specifične zahteve, hidroizolacija, pored obavezne potpune nepropusnosti, može posedovati još nekoliko osobina, koje, zavisno od pojedinačnog slučaja primene, postaju ključne:

  • otpornost na temperaturne razlike – ukoliko je hidroizolacija kruta, njihov uticaj dovodi do brzog zamora materijala i pucanja, tj. gubljenja osobine vodonepropusnosti

  • otpornost na habanje – odgovarajućim membranama može se izvesti hidroizolacija prohodnog ravnog krova, ili, epoksidnim lakovima, izrada završnog sloja industrijskog poda

  • otpornost na UV zračenje i vremenske uticaje – naročito kod membrana direktno izloženih sunčevim zracima

  • otpornost na hemijske uticaje – najčešći primer je izolacija industrijskih podova ili površina pored puteva kako svakodnevna i havarijska izlivanja štetnog materijala (naftnih derivata, ulja, opasnih hemikalija i sl.) ne bi prodrla u tlo i podzemne vode.